Things what I can say...

Više sreće nego pameti...

Ljudi fakat vam hvala na pomoći,ali sve je dobro prošlo.evo šta se dogodilo.Jučer sam malo kasnila na bus i onda sam počela trčati kroz park preko puta moje kuće i mobitel mi je ispao iz džepa.Došla sam u školu i panično počela tražiti mobitel...ali nije ga bilo.Glavom mi je prolazilo stotinu misli"što će mi starci reći?Pa ovo je već treći po redu..."Uglavnom sva sam bila uspaničena,nisam ni oka sklopila.Navečer sam sa sestrinog moba slala poruke svima koji su mi u tom trenu pali na pamet da mi mogu pomoć.Ujutro kada sam se probudila i otišla u školu,tražila sam sve moguće načine da ga pronađem.I onda šta mi se desilo?PROCURILA SAM.Brzo sam otrčala sa Dorom,Anom,Matejom,Ivom u wc i svi smo tražili uloške.Koja je to bila zbrka kada su samo počeli letiti zapakirani ulošci i maramice preko vrata wc-a,a ja se derem:"Ne te daj mi one druge,daj mi i maramice!!!",a jedino je Mateja imala maramice ali su bile od mentola pa je Dora nabavila druge.Uspjele smo nekak riješiti zbrku iako su tragovi zločina ostali na mojim trapericama.Šta promjena vremena može napraviti?Nakon škole Ema i ja smo otišle kupiti oglasnik i tražiti najjeftinije modele moga mobitela,ali ne baš uspješno,onda smo tražile na vip službi da mi zblokiraju karticu,sve na plesu pitale dali imaju nekog tko prodaje jeftino,da bi mi došla poruka od sestre na frendičin mobitel:Mrtva si,tajana ti je pronašla mob.u jednu ruku sam bila sretna zbog mobitela,ali onda kada sam se sjetila:Pa sada mi starci znaju!Kada sam nakon plesa došla doma i sve im objasnila,sve je dobro je prošlo i Hvala puno tajani koja naišla na moj mobitel dok je šetala psa jer je čula da neš zvoni.Tata me zvao i ona je odmah shvatila da je to moj mobitel.Baš mi i nije bio neki tjedan,a jedino čemu se veselim je sutrašnji tulum kod Beke.Uglavnom stvarno imam sreće,u svakom slučaju više sreće nego pameti.

I još jednom hvala svim curama koje su mi pomogle,posebice:Emi,Ivi,Dori,Ani,Ružici,Mateji i dečkima sa plesa.

...MOBITEL...

Ljudi trebam pomoć.Jučer kada sam došla u školu shvatila sam da mi je mobitel negdje ispao na putu do škole.Kada sam se vratila doma i pretražila sve da ga nađem,nisam ga našla.Nisam rekla starcima jer sam ga dobila za rođendan u devetom mjesecu,pa će popizditi.Imam par ideja kako bih se mogla izvuć,a vi predložite ako imate još koju:
1)Odglumim doma da mi ga je netko ukrao
2)Skupim za novi i kupim ga
3)kupim novu karticu i zamijenim im u imenicima brojeve a da ne skuže.I ovak i onak mi neznaju broj napamet,pa onda skupim za novi.
A novu karticu stavim u stari mobitel i sakrivam ga da ga ne vide.

Please help me!!!!!!!!!!!!
Toliko sam ukomirana sada da sam i zaboravila da pada snijeg kojemu se uvijek veselim,a sada nemogu.Pozdrav svima!!!!!!!!!!

...Today...

Evo danas mi baš i nije bio bajan dan.Kada sam se ustala poludila sam kada sam se vidila u ogledalo sva naotečena,razkuštrana,a još kada sam se sjetila da mi je mama naručila instrukcije iz matematika za danas...Nije mi baš krenulo dobro,a onda instruktor umjesto da dođe u dogovoreno vrijeme oko pola deset on dođe u deset i petnaest pa mi produži sestrin sat na dva a ja nakraju sa svojim završim u jedan sat.A U DVA MI JE ŠKOLA!!!!!!!!!!!!!nisam se bila ni obukla nego sam u piđami odtrčala baki na ručak i u pola dva bila gotova.zakasnila sam na prvi sat ali su i Mateja i Ana pa smo se zabavljale sa Akačima.Na tjelesnom sam napravila protest jer mi je profesor dao bezveze dva do tri.To mi je najlošija ocjena iz tjelesnog koju sam dobila,a da je bilo bezveze.Onda je profesor neš tam mi srao na kraju sata a ja sam mu se pokupula u svlačionu i počela se derat a da sam se pri tome potrudila da me čuje,naravno kao i svaki put sam mu izazvala grižnju savijesti jer sam mu miljenica.Imali smo neki glupi koncert gdje sam čitavo vrijeme izvodila gluposti,pljeskala im sa ključevima,s anom dizala noge kao da plešemo kan-kan.Svi smo se prije kraja predstave pokupili,a onda su nas profesori počeli vračati na mjesta jer su ovi još nešto morali odsvirati.Na odbojci je bilo super.Ukratko to bi bilo to.Pusa:Olly,Narkički,dori,Niki,Leni,Svim dečkima iz a razreda i ostalima...

myspace graphics

About me...

myspace graphics

Zovem se Petra.Idem u osmi razred Osnovne škole Ivan Goran Kovačić.Bavim se plesovima i zbog toga se može reći da vodim dvostruki život(jedan je ples,a drugi škola,ostali prijatelji,i sve drugo,)ali zato jedan uz drugog neidu zajedno.Najbolja frendica svih vremena mi je Aleta.S tom curom sam čak i u jaslice išla skupa,pa onda vrtić ali sada neidemo u istu školu ali se vidimo svaki dan na plesu i nađemo skoro svaki vikend.bez nje svoj život nebi mogla zamisliti.Nema stvari koju ja njoj nisam rekla a i koju ona meni nije rekla.Obožavam još i Olly s kojom se sada u zadnje vrijeme super slažem i cura je stvarno SUPER,Doru koja je the best i Ana M koja je najluđa cura koju sam upoznala.u školi stvarno imam super frendova isvi su zabavni i nikada nam nije dosadno.Ljudi vi nemate pojma koliko smo mi super škola.Još i odem na odbojku kada stignem i završila sam glazbenu školu prošle godine.od muzike slušam sve kaj me se svidi.eto to ni bilo skroz ukratko.bye

myspace graphics

bok ljudi

Moj prvi blog,eto i ja sam odlucila napraviti nesto.